Вести

Одбор за стандардизацију српског језика

 

Поводом учесталих текстова у неким средствима информисања, у којима се неосновано и неаргументовано нападају институције које се баве српским језиком и Одбор за стандардизацију српског језика због ускраћивања подршке језичкој страни политике родне равноправности, Комисија за решавање хитних и неодложних питања Одбора за стандардизацију српског језика на своме састанку од 20. октобра 2017. године донела је

Саопштење

Одбор за стандардизацију српског језика је научно-стручно тело које су образовале све институције са целокупног српског језичког простора у чијем је делокругу и брига за очување и неговање српског језика. Одбор обједињава стручњаке и институције у циљу успешнијег проучавања српског језика на синхроном и дијахроном плану, његовог очувања и неговања, као и доградње и осавремењавања његове норме, и давања предлога државним органима ради пробитачних решења у области језичке политике. Одбор је у свом досадашњем раду давао и стручна мишљења и препоруке о разним питањима статуса и функционисања српског језика. Поред осталог, донео је 24. фебруара 2011. и Одлуку о питању именовања особа женског пола као носилаца одређених звања и занимања, што се данас најчешће политички именује језиком родне равноправности. У тој одлуци детаљно је показано и образложено како се у српском језику треба односити према језичким јединицама женскога рода које служе као средства за именовање звања, занимања, функција и сл. Та Одлука је недвосмислен и аргументован показатељ да српски језик никако није нити може бити језик родне неравноправности, па самим тим ни дискриминације особа женског пола. Подвођење српског језика под језик родне неравноправности научно је неосновано, тако да су недопустиви притисци да се у српском језику због и ради тренутне политике насилно мења однос према тзв. родно сензитивној лексици. Српски књижевни језик кроз читаву његову историју карактерише либерална, а не директивна језичка политика, тако да би овај покушај представљао акт насиља над језиком непознат историји српскога језика, а такође и насиља над свим онима, били они мушког или женског пола, који се не слажу с таквом идеологијом.

Одбор за стандардизацију српског језика сматра, дакле, да је свака интервенција у језику са становишта било које идеологије која није у складу с науком о српском језику недопустива и, ако би се и извршила, да би могла имати несагледиве штетне последице по језик. Недопустиво је да се у име политике или идеологије са нивоа државе и пропагира било какав језички инжењеринг, а камоли да се путем закона намеће јавним и државним организацијама речник родно диференцираног језика, у коме се нуди мноштво речи несагласних структури српскога језика, речи који не богате него урушавају његову структуру. Структура и употреба језика увек имају саморегулативну моћ да се према потребама развијају стварајући и нове речи граматичког женског рода, па и социјалне фемининативе, али није могуће то наметнути језику, без насиља над језиком, по „законском декрету“ кад се то некоме, ко уз то још и није упућен у језичке законитости, прохте.

Пошто је језик у основи националног идентитета, захвати у српски језик с циљем мењања његове природе и структуре имали би далекосежне последице и по очување националног идентитета, у време кад је држава увидела да је нужно озбиљно и трајно радити на заштити националног идентитета и српског језика, што чине и други народи у уређеним државама.

Неприхватљиво је да се идеолошки критеријуми примењују на нормирање српског језика мимо ставова језичке струке, да идеологија и политика креирају језичку политику и нормирају језик насупрот језичкој науци, у чијем домену је и језичко нормирање. Језичке законитости морају бити изнад политичких одлука. Стога се Одбор овим путем обраћа целој српској јавности, државним органима, посебно министарствима за просвету и науку и културу, и највишим представницима државе да заштите српски језик од покушаја да се он вештачки мења према политичким и идеолошким мерилима.

ИНСТИТУТ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК

СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ

Београд, Кнез Михаилова број 36

 

 

 

 

Број: 325-04/2017

Београд: 19.10.2017.

КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА

ПОСЕТА ИНСТИТУТУ ЗА СЛАВИСТИКУ ПАН

ПОСЕТА ИНСТИТУТУ ЗА СЛАВИСТИКУ ПАН

 

                Сараднице Института за српски језик САНУ, др Стана Ристић и др Ивана Лазић Коњик, биле су од 1. до 7. октобра 2017. године у Варшави у научно-истраживачкој посети Институту за Славистику ПАН, у оквиру заједничког пројекта Института за славистику ПАН и Института за српски језик САНУ Кључни концепти српске и пољске аксиосфере на словенском плану (The key concepts of the Serbian and Polish axiospheres in the Slavic perspective), који се реализује на основу Споразума о сарадњи акдемија наука ове две земље. Домаћин им је била др Дорота Пазио-Влазловска (dr Dorota Pazio-Wlazłowska), заменик директора Института за Славистику ПАН и руководилац поменутог заједничког пројекта с пољске стране.

Етимолошки симпозијум у Брну 2017.

Етимолошки симпозијум у Брну 2017.

 

Etymologické symposion Brno 2017Etymologický výzkum češtiny: z perspektivy slovanské, indoevropské i obecnělingvistické, Брно, 12–14. 9. 2017.

 

Етимолошки симпозијум Брно 2017 – Етимолошка истраживања чешког језика: из словенске, индоевропске и општелингвистичке перспективе, у организацији Етимолошког одељења Института за чешки језик Академије наука Чешке Републике и под покровитељством председнице АНЧР, проф. др Еве Зажималове, начелника Јужноморавске области, др Бохумила Шимека, и Чешког комитета слависта, одржан је у Брну од 12. до 14. септембра 2017. године.

Млади слависти у посети Институту

У четвртак 7. септембра 2017. године у посету Институту за српски језик САНУ дошли су студенти, млади слависти из Украјине, Аустрије, Бугарске, Француске, Немачке, Словачке, Велике Британије и Италије. Слависте су поздравили представници институтских пројеката и упознали их са радом на пројектима у Институту. Гости су поделили своја искуства о учењу српског језика и раду са српским лекторима на својим универзитетима. Овакви сусрети су значајни за успостављање сарадње и одржавање везе са центрима где се српски језик учи и изучава.

Актуелне информације

Захвалница Институту од Народне библиотеке "Ресавска школа"
Захвалница Институту од Народне библиотеке "Ресавска школа"
Повеља захвалности
Повеља захвалности
ПРАВИЛНИК О ПОСТУПКУ УНУТРАШЊЕГ УЗБУЊИВАЊА

 На основу члана 16, став 1, Закона о заштити узбуњивача (даље: Закон) и Правилника о начину унутрашњег узбуњивања, начину одређивања овлашћеног лица код послодавца, као и другим питањима од значаја за унутрашње узбуњивање код послодавца који има више од десет запослених (даље: Правилник) Управни одбор Института за српски језик САНУ , дана 4. 12. 2015 године, донео је

ПРАВИЛНИК О ПОСТУПКУ УНУТРАШЊЕГ УЗБУЊИВАЊА


Institut za srpski jezik

О српском језику